О књизи: година / „Курирски воз се кретао пуном брзином Николајевским путем. Била је мрачна децембарска ноћ. Са плафона је на дремале путнике падала мирна светлост сферних гасних лампи прекривених плавим свиленим навлакама. Точкови вагона су звецкали и ритмично звецкали У столицама је седео стари генерал са дугим белим брковима, млад, ружичасти официр, старији, корпулентан господин из степске провинције, лепотица клонулих очију и боа, старац. жена жутог лица и очњака ка споља, гимназијалка, гимназијалка - седео сам и ја…»